Samo da ti kažem, mišu moj pospani.. Kad poželiš nekom, nešto lepo reci, ne čekaj sutra. Jer mnogi su tako zakasnili..
Sedeli smo u obližnjem kafiću i ćaskali o svakodnevnim temama.Dan kao i svaki drugi dan...bez ikakve naznake za neko lepo dešavanje...ispijamo pivce...Drug navalio sa pričom,ne zatvara usta...vodenica potočara....
-Onaj Troicki ništa nije uradio...čak je i pao na 45. mesto na ATP listi.
-Ma...baš me i ne zanima Troicki...nešto i nisam pratio u poslednje vreme dešavanja u tenisu.
Priču je prekinuo jedan sms....bacio sam pogled na sat...i vratio mobilni u futrolu.Nisam imao osmeh na licu,to se jasno videlo.
-Zar ga nećeš pročitati? Možda je nešto važno?
-Šta može biti toliko važno? Nemam više srca da čitam njene poruke...Više joj ne odgovaram...iako sam joj rekao da će uvek dobiti odgovor. Po njoj sat mogu da navijem,svaki dan u isto vreme stiže jedna ista poruka...znam sadržinu...boli me da je čitam,jer i ja isto to osećam.
-Možda nije ona...možda je neko drugi...
-Ne druže...pogledao sam na sat...ona je....Znaš...samo mi je ona u ponoć čestitala svaki novi dan...smejao sam se svaki put,dok mi nije objasnila zašto to čini.Sećam se...rekla je da je ovo jako surov svet...i da je svaki novi dan ustvari pobeda nad istim. I u pravu je...al nerado priznajem.Evo mesecima mi uvek u isto vreme pošalje sms...sa istim sadržajem...i posle toga ništa.
-Jesmo li ikada pričali nas dvojica o njoj? Ne čini mi se priča baš poznata.
-Nismo...ona je neko o kome ne pričam rado pred drugima...čuvam je u svom srcu..za neka druga i lepša vremena...gde ću je zvati svojom. Ona je moj pesak na dlanu...koji čuvam na samo sebi svojstven način.Ona je neko ko je svojim prisustvom u mom životu,doneo vedrinu i pokazao mi da opet mogu da zavolim.Neko ko je uspeo da probudi i najdublje emocije u meni. A nije ništa tražila od mene...samo da budem tu...da je volim...to je sve.
-Pa...jesi li joj ispunio obećanje?
-Jesam,ali samo jedno vreme. Nisam mogao da izdržim njeno dugo odsustvo.Boleo me je svaki trenutak proveden bez nje. Čak nisam mogao ni da uživam onako kako bi trebalo u njenom pristvu,jer sam previše razmišljao o tom trenutku kad bude otišla.
-A zašto bi otišla,ako te je volela isto koliko i ti nju? Ne razumem te žene...nikad ih nisam razumeo...a nešto u poslednje vreme i ne pokušavam.
-Čuj...ona je morala da ode...ne zbog nedostatka ljubavi koja je bila medju nama...već nešto drugo je po sredi. O tome mi je jako teško da pričam...nemoj me siliti...dovoljno mi je sve ovo.
Sagnuo je glavu,da drug ne primeti setu u njegovim očima i suze koje je pokušavao da sve vreme zadržii. U glavi su mu se opet vratile slike njihovih srećnih trenutaka. Preplitale su se ...pa na tren se seti prve zajedničke kafe...i onih skrivenih pogleda koje nije skidao sa nje,svaki put kad bi ona okrenula glavu na drugu stranu. A tek onaj snežni dan,kad su prvi put zajedno javno izašli medju svet....držeći se za ruke kao svaki srećan par...
-Ej...dokle li si ti stigao...da mi je znati? Čudan si mi u poslednje vreme...jako čudan. Gde je bre onaj od ranije...Baš bih voleo da znam!
-Eh.. zajedno sa njom...u mislima.
-Ma daj brate...šta ti je??? U kom svetu ti živiš? Ko je još živeo od snova? Put pod noge i vraćaj se u realu...Vreme ti je...
-Vreme je za šta? Vreme da nadjem devojku u kojoj ću tražiti sve vreme nju? U njenim očima ću tražiti oči ove žene....u njenom poljupcu ću pokušati da nadjem slast ...ali rekla mi je ona davno....da ni NE POKUŠAVAM.
-Ma daj molim te...ona ti je rekla...počinješ da me više nerviraš!
-Znao sam da me nećeš razumeti...zato ti nikada nisam ni pričao o njoj...Nekad se uplašim da nisam joj pokazao dovoljno i na pravi način koliko je volim,kolika je moja ljubav prema njoj...možda ću jednoga dana i uspeti. Žao mi je samo što nikada nisam imao prilike da je vidim kad otvori snene oči...da je vidim razbarušene kose...da joj sa osmehom poželim dobro jutro...
-Hoćeš još nešto da popiješ? Hajde...ispali smo iz forme...nekada smo mogli popiti više piva...sad ispijamo ovo jedno ceo sat! (smeh)
-E...davno sam joj obećao da neću piti...iako nije baš to tražila od mene...Ali sećam se jedne večeri dok sam bio kod kumova na slavi....Odvalili smo se od alkohola. Zvao sam je to veče svaki put kad bi me neka pesma podsetila na nju...
-Nemoj samo da počneš sad da pevaš...znaš da te je jako teško slušati ...
-A reci mi...misliš li ti i dalje na nju?
-NE!!!
-Hehe,ne zavaravaj se...misliš,jer inače bi pitao na koga?
Tajac je nastao....ali je ubrzo nastavio priču....
-Ona me je slušala...ona je umela da me sluša...ona je verovala u mene,čak i onda kad niko nije verovao...ona nikada nije odustajala od mene...iako sam ja to jako često radio...ona je neko ko nije odustao posle svih mojih grešaka...ko me voli baš ovakvog kakav jesam....razumela je svako moje raspoloženje i neraspoloženje...svaki moj strah...volela me je baš ovakvog kakav jesam...nikada nije želela da me menja,a promenila me je...
-I...hoćeš li napokon pročitati taj sms...jako me zanima ta misteriozna višemesečna poruka!
Uzeo je mobilni...izvadio ga iz futrole...Khm...nemoguće...nije od nje....pomislio je u sebi.Unezvereno je čitao poruku...gutajući knedlu...čini mi se pri svakom zarezu u poruci.
-Šta ti je bre? Jel sve ok?
-Nije ona...njena sestra je.
-I ? Aman čoveče,pričaj...šta se desilo?
Više nije mogao da zadrži suze.Gledao je u poruku,dok su mu suze kvasile displej ....
-Izgubio sam je...nema je više....Otišla je možda jedina osoba kojoj je ikada bilo stalo do mene...
Tek kada nekog ili nešto izgubiš u životu,shvatiš koliko ti je to nešto ili neko značio. Ne dozvolite da Vam se ovako nešto desi...pokazujte ljubav svojim voljenim bićima...ne dozvolite da ponos ili bilo šta drugo stane na put Vašoj sreći.
Idem na sve,nista vec imam
Ona je bila jedna sasvim obicna devojka...luckasta,nepopravljiva...brbljiva čak i onda kada ne treba...U dusi je bila jedno veliko dete...Volela je zivot,volela je ljude oko sebe,zavolela je i njega.Sve je pocelo tako bezazleno.Sedela je u kafeteriji svog fakulteta,on je dosao da se nadje sa drugom,.koji je vec uveliko kasnio.Bilo je jos mesta gde bi mogao da sedne,ali je on prisao njenom stolu i učtivo upitao...
-Da li je slobodno?
-Ne,izvini....cekam nekog... (odgovorila je,pritom ne podizuci glavu sa knjige koju je citala.)
-Izvini onda,mozda neki drugi put...
-Da,da..neki drugi put...(lagano je skrenula pogled sa knjige na njega)
Ne..to nije bila ljubav na prvi pogled,makar kod nje.Uvek je znala na pravi nacin da pokaze svoju ravnodusnost.Dopao joj se nacin na koji joj je on prisao,jer njoj u principu nije bio problem da pridje prva,ali onda on za nju ne bi bio vise muskarac.
Mozda nije to bio bas njen dan za nova poznanstva...Vreme je prolazilo,nije ga vise videla.Iako se mozda nadala da ce ga opet negde sresti.
Ustvari,sve je bilo pomalo smesno ili prilicno smesno...ceo splet dogadjaja koji je usledio.
Bio je to dan kada ne bi trebala da izlazi iz kuce,kisovit,vetrovit...Videla je kako pretrcava ulicu krijuci se od vetra i kise koja je neprestano padala.Nije izdrzala da ga ne presretne,kao slucajno.Isla je ka njemu i kao sasvim slucajno,zakacila ga krajickom svoje torbe.On se okrenuo i nabacio svoj carobni osmeh na lice.
-Ne trcite za zenama da se ne sudarite sa onima koji od njih beze...progovorio je.
-Od koga ti bezis? –upita ga.
-Bezim od kise i vetra,a mogla bi i ti samnom,inace cemo biti mokri ak oostanemo ovde jos koji minut.
Nije se nadala da ce ga toliko bas zavoleti.Nije ni primetila kada je postao centar njenog sveta.Nikada joj nije u pocetku izjavio ljubav,na nacin na koji je ona to prizeljkivala,ali je po njemu videla da je bio zaljubljen do usiju.
Prolazili su dani,meseci...zavrsila je svoj fakultet,a on joj je priznao da onaj dan nije cekao druga,vec je samo zeleo da dodje na neki nacin do nje.Imponovalo joj je,iako je negde u dubini svoje duse i sama znala to.Ljubav je iz dana u dan cvetala,sve je bilo kao u nemoj bajci.
A onda kao grom iz vedrog neba usledila je recenica...
-Mnogo mi je lepo sa tobom,ti si jedno predivno stvorenje,koje mi je ulepsalo zivot...
Znala je da posle svih ovih reci mora biti i ono ALI...
Prekinula ga je recenicom...
-Gledaj ovako,ako zelis da izadjes iz svega ovoga,sad ti je prilika.Ti znas da cu ja za tebe uvek biti tu...mozda ne odmah...malo samo,dok me ne prodje...valjda ce proci :)
-Znam da ces biti…voleo bih da je drugacija situacija ali nije…
-Samo treba da kazes...ne zelim da budem deo svega ovoga...razlog nije bitan…makar meni nije
-Ako iko zasluzje da cuje razlog onda si to ti…
-Ne,ne zelim da ga cujem.
I znala je,svaki razlog koji bi rekao,bio bi suvisan.
-Ej, jos nesto imam da ti kazem… zadrhtala je na kraju ...
- Kazi, pozuri dok sam tu ...
- Ma, zaboravi ... Neka ostanu te reci neizgovorene, mozda se zbog njih setis mene s vremena na vreme ... Drugacije ne bi, znam ...
Ovako ces se uvek pitati ...Moj broj znas,ako pozelis da se javis,ako se predomislis…znas sta ti je ciniti.
Javio se...ostao vise nista nije bitno,jer mozda samo jednom u svom zivotu nadjes ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopacke.
Balkanski tango
Drugi dan kako je otišao i napustio sve što su njih dvoje imali.Ona i dalje leži u krevetu,razbarušene kose koja podseća na noć koju su proveli zajedno.Spavajući u njegovoj majci i dalje ima osećaj kao da je tu.
Kiša ne prestaje da pada...to joj vraća uspomene,baš kao prvi put kad su se videli.Kad joj je svojim usnama dotakao njene...kada je jeza prolazila kroz nju.
Zvuk mobilnog telefona i dobro poznate numere ''I will always love you'' probudi je na čas iz sveta mašte.Protežući se do noćnog stočića,iz prekrivača joj ispade slika.Bacivši pogled na nju,napuniše joj se oči suzama.
Njihova prva i poslednja zajednička slika.Nešto što će ostati kao još jedna uspomena neslavne ljubavi.
-Pa dobro,da li si ti normalna?Dva dana se nikome ne javljaš,počeli smo da brinemo za tebe.
-Zar čovek ne može da pobegne od svih vas makar na jedan dan?
-Može,ali samo na jedan.Tebe nema dva dana!!!Dva dana!!!
-Smaraš,znaš?Stvarno ne razumem čemu toliko drame.Poželela sam samo da se odmorim i pobegnem od svih na jedno vreme.
-Ne možeš da pobegneš od najbolje drugarice.Sećaš se...u dobru i u zlu.Osećam da je sada zlo.Pričaj sta se dešava.Opet je otišao..m?
-Ne..on je otišao da bi se vratio.Ja to znam.Naša ljubav je tako čista...naučio me je da se divim ljubavi,da srdačno očekujem njen dolazak.
-Ti si definitivno odlepila!
-Možda jesam...
Ustajem iz kreveta.Polagano dolazim do prozora,kiša i dalje pada.Zaostaje mi pogled na dvoje mladih,koji se grle i ljube na kiši.Osmehujem se.
-Halo,jesi li tu?gde si opet nestala?
-Dosado jedna,tu sam.Gledam kako je napolju divno vreme.
-Divno???pa kiša pada već dva dana,ne prestaje.Šta je tu divno?
-Ti stvarno ne znaš da uživaš u blagodetima prirodnih pojava.Ja uživam u kiši.Ona mi bistri misli.
-Počinješ da me brineš.
-E,hajde da se čujemo malo kasnije.Moram da izađem napolje.Ljubim te..baj.
Ostavlja za sobom nerazmešten krevet,prepun emocija i njegovog mirisa.Majcu lagano skida i stavlja je na mesto gde je on noćio.Tu joj je mesto.Na brzinu se oblači i kreće napolje.
Volela je kišu,volela je da kiša kvasi njene lokne i da ih pravi još kovrdžavijim.Volela je da posmatra kišne kapi koja padaju na njen dlan.Uživala je u svakoj kapi,koja se spustila na njeno lice.Ponekad bi se misleći na njega,zaplakala...kiša bi zamaskirala sve.Zbog toga ju je još više volela .Bila joj je maska ponekad za neraspoloženje.Baš kao tog dana.
Šetajući kišnom ulicom,kao malo dete je šljapkala po baricama.Nije je uopšte zanimalo da li je neko posmatra...Živela je u svom svetu.Prolazeći pored jednog lokalnog kafića,čula je note svoje omiljene pesme.Osmeh joj je opet bio na licu.Zažmurila je na tren i zastala ...da dočara sebi onaj tren koji neće nikada moći da zaboravi.
-Sećaš li se šta sam ti davno jednom obećao?...sa smeškom na licu upitao je.
-Khm,moraćeš da me samo malo podsetiš...bilo je tu dosta obećanja-kroz šalu je proturila,jer joj nije padalo na pamet šta bi to moglo da bude.
Ustao je,prugušio lampu...i podigao je sa kreveta na kojem je sedela.Uzeo potom mobilni telefon i nespretno je nešto kao tražio.U jednom trenutku,počela je pesma.Zagrlio ju je najjače što je mogao i prošaputao...
-Ovo sam ti obećao.Volim te.
Na tren se zbunila...uzdahnula je...pomislila u sebi da je to nedavno i obećao...da će uz note njene omiljene pesme plesati sa njom i tada joj reći što mu je na duši.
-Volim i ja tebe.
A sada...sada bi ga najnežnije zagrlila..baš kao nekada,najnežnije poljubila,baš kao nekada,sa njim se probudila i zauvek tako ostala,samo kad bi znala...da on baš takva budjenja želi.
Anyone who thinks thar sunshine is pure happiness,has never danced in the rain!
Kad predugo traje i tišina nekako zazvuči
Dugo već pokušavam da te zaboravim.Često pitam sebe...,,Umem li...?''...Pokušavam zaista da ne razmišljam o tebi,da se ne pitam gde li si sad...šta li radiš...kako si...Znaš...svaki put kad mi dodje onaj glupavi trenutak slabosti,shvatim da ne mogu dalje...da nijedan nije kao ti.
Već danima pokušavam da se ponašam kao da mi se nisi ni desio.Na tužno lice stavljam veštački osmeh,da drugi ne bi primetili moju tugu.Primeti se ljubavice moja...primeti se. Zvala sam te ljubavice,sećaš li se? I ti si mene...
Borim se sa samom sobom,da iz svog sećanja te izbrišem...glupavo ne uspevam.Znam da te želim kraj sebe...Sad...Želim te opet zagrliti,ponovo te osetiti kako dišeš,dok je moja glava naslonjena na tvom ramenu.Hoću da su moje ruke u tvojim rukama,makar na tren.Prokleto želim vratiti vreme,kada smo bili jedno.Sva me sećanja mnogo bole.
Znam da nije ni tebi svejedno,pokušavaš zadržati suze i sad,dok ovo čitaš...stežeš zube...Da mi je da sam sad tu,da te jako zaglim,i da one jednostavno izlete.Znaš ljubavice,u naručju osobe koju mnogo voliš,imaš najviše hrabrosti da zaplačeš.
Ne znam zašto ti više dajem do znanja koliko mi je stalo...kad ti tek tako odbacuješ sva osećanja koja imaš...ako ih imaš...mada...srce je to koje zna pravu istinu,a jednom sam zavirila u njega...videla sam sve.
A lepo si mi pričao da takvima kao što si ti..ni ptice u trag ne ulaze...a ja sam poželela da im dokažem svima suprotno.I jesam,makar na tren.Sad se predajem...borila sam se isuviše dugo....umorna sam od svega.Ipak...ostaviću jedan malen most,izmedju nas dvoje...ne znam zašto...ali te još uvek osećam..moj si...znam da si moj!
''Volim je druže, više od svog života. Jebi ga, zavolela me takvog kakav jesam, nije tražila da
se promenim, a promenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja...''
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.